Prijateljica za sve

Moj veliki san je imati prijateljicu koja me razumije.
Imam puno prijateljica. Sve su dobre, brižne i vole me. Ipak, ponekad im se bojim reći neku tajnu jer me neće razumjeti. Da imam prijateljicu koja me razumije, sve bi bilo drugačije. Ne bih se bojala reći joj tajnu. Shvatila bi me kad bih joj rekla da volim nešto što ne voli nijedna druga djevojčica. Mogla bih otvoreno reći što mi se sviđa, a što ne. Kad bih imala takvu prijateljicu, bila bih zadovoljna i zahvalna. Sve bi se promijenilo jer ne bih više tajne govorila jastuku, nego prijateljici. Kad bih imala prijateljicu koja me razumije – moje bi srce kucalo dva puta glasnije, brže i sretnije.

Hana Banjanin, 4.b

Moj san

Ja imam san, kao što ga svi mi imamo. O tome sanjam noću i maštam. Kad bi mi se san ispunio, život bi mi se promijenio. Moj san je imati psa boksera. Smislila sam i ime – Lui. Moja mama bi isto željala psa boksera. I brat. Svi se slažu – osim tate. Što je najgore – nije ga lako nagovoriti jer je jako uporan. Ali i ja sam. Zato neću odustati. Mislim da bi mi bilo zabavnije kad bih imala psa. To je velika obaveza, ali ja bih ga vodila piškiti, davala bih mu hranu, igrala se s njim… Sve bih radila. Naravno, neke stvari mama. Pas bi mi promijenio život. Bila bih sretna i ne bih više plakala dva puta dnevno zbog toga – možda od sreće i bih plakala, od tuge ne. I mojoj mami bi pas promijenio život: trčala bih uz njega kad naraste, kupila bih nam knjigu o psima da ga znamo izdresirati. Tata kaže da se on ne bi brinuo o psu, a da ga ja ne bih htjela voditi van po ružnom vremenu dok je mama na babinjaku. Istina, ja ga ne bih vodila van ulice da me ne povuče ili da ne dođe drugi pas. On bi, dok je mama na babinjaku, išao van samo u moju ulicu, a šetati bi se mogao po našem ogromnom dvorištu. Nisam rekla: mama i tata su kupili ogroman komad livade. Evo, to je moja želja. Sada moram ići jer je sastavku došao kraj. Nemojte nikad zaboraviti: uvijek slijedite svoj san.

Ida Galetić, 4.b

Strpljenje

Jednom sam i ja odlučila gledati unaprijed.
Počelo je to ovako.Mama me pitala da joj posudim 50 kuna. Dala sam joj, a ona mi nije vratila. Bila je nedjelja, a ja svake nedjelje brojim novce. Nedostajalo mi je 50 kuna. Pitala sma mamu gdje je mojih 50 kuna. Ona je rekla da ih je uzela i da će ih vratiti za nekoliko dana. Nakon nekoliko tjedana još mi nije dala. Odlučila sam gledati naprijed i da ju više neću podsjećati na to jer sam petpostavila da u ovom trenutku nema novca za vratiti. Nakon nekoliko dana mama me iznenadila s prelijepim cipelama za nastup s klavirom. Te su cipele koštale puno više od onog što mi je trebala vratiti. Shvatila sam kako je dobro ponekad zaboraviti na stari dug.

Lena Božić, 4.b

Zbrka u mislima

Ovaj je tjedan u školi bio naporan pa sam se veselila vikendu jer sam htjela pozvati svoju prijateljicu. U petak sam joj poslala poruku na mobitel. Nakon tri sata nije mi odgovorila. To je bilo vrlo čudno jer se inače javi za pet minuta. Bojala sam se da joj nisam nešto krivo napravila pa me zato ignorira. Osjećala sam se malo ljuto. Opet sam joj poslala poruku. Odgovorila je tek nakon sat vremena. Odgovor je glasio: Oprosti, ne mogu. Tada sam bila sigurna da se nešto dogodilo. U ponedjeljak, kada sam došla u školu, odmah sam ju pitala što se dogodilo. Odgovorila mi je: Došli su mi rođaci pa se nisam mogla igrati, ali mogu doći sljedeći vikend. Osjećala sam se glupo i bilo mi je lakše. Ipak, to je samo bila zbrka u mojim mislima.

Nika Suša, 4.b